PUTOPIS
Navikla sam da budem u pokretu, suvozač u jednom malom pežou koji jurca po gradu. Najviše volim one sunčane dane kada izađem iz auta i ugledam veliku vodu. Onda znam da idemo da uživamo pored Dunava i da ću se besprekorno baškariti ispod ležaljki dok A radi, čita ili se druži sa nekim. Ne smeta mi kada dođe neko da se igramo ali mislim da najviše uživam u momentima relaksacije u prirodi i naravno da je A pored mene– to mi je jako važno 🙂
Sada bih da vam ispričam kako sam uživala par dana u Beču – bila stalno u društvu, videla nove stvari i predele a i vozala se nekim novim prevoznim sredstvima.
Sve počinje jednim spontanim sedanjem u auto ispred naše zgrade sa A, jednim momkom i jednom devojkom. Ne znam tačno ko su bili ti ljudi ali su bili zanimljivi. Posle sam upoznala devojku B sa kojom smo putovale i shvatila da je njen dom postao i naš dom tih dana. Malo sam bila zbunjena prvo veče ali B i njen momak su divni i nije bilo teško navići se na novo okruženje. Nas četvoro delili smo čak i obroke … moja A me na to nije navikla i sada već shvatam da je to bilo vanredno stanje. Toliko divnih zalogaja ipak će zameniti stare dobre granulice…jer kažu neke stvari nisu za svaki dan!
Uglavnom kada smo seli u kola, čini mi se da smo malo duže putovali iako sam većinu prespavala. Ja sam dobra kao i većina kuca pa ne tražim puno sem da nisam gladna i žedna. Niko me ništa nije pitao ni na granici, kao da ne postojim…jesam mala ali imam pasoš i mislim da sam važna. Pa dobro…ipak me jesu mazili i nudili da jedem pijem piškim više puta… a kada smo stigli, bilo je hladno ali već sutra dan je sinulo sunce i narednih dana kao da uopšte nije bilo smisla provoditi vreme u kući osim za spavanje….stoga duboko sam tonula u san noću, a danju sam dobijala ozbiljnu upalu mišića.
Obilazili smo razne trgove, znamenitosti, restorane i butike…svugde sam bila dobrodošla. Čini mi se mnogo više nego u našoj zemlji. Nismo ulazile u muzeje i parkove, tu često ne dozvoljavaju kuce tako da ću sledeći put ostati da se igram sa nekim da bi A videla ono što nije uspela ovaj put (Stadtpark, Schönbrunn, Belvedere..) Ali mi deluje da joj nisam uopšte smetala, na većini mesta moje prisustvo bilo je dobrodošlo.
U svim vozilima gradskog prevoza psi su dozvoljeni. Ima znak da bi trebali nositi korpu ali mislim da se to odnosi samo na veće kuce. Jako sam se plašila pokretnih stepenica ali to je već do mene…a i malo sam uživala u tome da budem nošena, ipak po toj gužvi nije toliko zanimljivo trčkaranje.
Bili smo i u peruanskom restoranu Quero i tu su mi isto rado otvorili vrata kao i u Losteria restoranu, gde sam uživala u italijanskoj hrani sa A i B. Obišle smo ja mislim ceo centar, Becirk 1 i Becirk 2, a overile smo naravno i Donauinsel sa kafićima koji se pružaju uz Dunav. Tamo je nastupilo ono što najbolje znamo-uživati u suncu pored vode!
Beč je baš velik, sigurno ćemo još svraćati ali po tome koliko smo dinamično provele dane, deluje da smo protrčale kroz većinu bitnih tačaka. Posetile smo i Sofitel, jako lep ekskluzivan hotel koji na vrhu ima restoran Das Loft, potpuno okružen staklom koji pruža pogled na ceo grad. Na vratima su stajale neke zgodne ali namrštene čike i pomislila sam da ja tu ne pripadam…ipak, jedan blag osmeh razuverio me je vrlo brzo.
Nisam bila u pravom izlasku, ne znam da li jer sam bila višak ili jer nismo imale snage više uveče, tako da o tome ne mogu puno pričati. Ipak, trčkala sam po ulicama doterana u moje krpice i ljudi su mi uglavnom prilazili sa nešto kao „schöner Hund“, „süßer Hund“…i komentarisali naklonjeni da me maze i malo kvare frizuricu.Jedno veče sam bila i u gostima kod Nolija, jedan sladak dečak bišon. Ne znam da li je takav prema svim devojčicama ali u mene je delovao mnogo zaljubljen. Kupio je kačketić, kravatu i trenericu, doterivao se i bio je veoma uzbuđen zbog moje posete. Verujem da će tako doteran lako naći neku nemicu jer ja trenutno nisam uzvratila interesovanje, ne volim veze na daljinu.
Shvatila sam da u Austriji ako nema znak zabrane, kuce su dozvoljene. Moj zaključak je da je Beč pet friendly i da bi ga rado posetila ponovo, što zato što sam stekla nove prijatelje i jako ih zavolela, što zato što je lep i prijatan za boravak kuca. Sigurno da je zanimljivije kada imate ovako sunčane i lepe dane ali ako se dobro pripremite i obučete, ni zima nije loša. Ja ne pijem vino ali volim vašare, muziku i raspoložene ljude…Kažu ceo decembar je takav ovde tako da se nadam da ću jednom Beč posetiti i u tom periodu 🙂
