Ne bih uobičajeno pisala o tome kako smo krenule, putovale i slično. To sam već navikla i zaista mi ne pretstavlja problem. Ustanem, siđem do auta, skočim na moje sedište i nastavljam da dremkam. Retko mi se jede a mislim da i bolje tako pred put.
Nismo bile same, išla je i moja “baka” sa nama, mama od A. Retko provode vreme zajedno i pored mog rođendanskog poklona, mislim da je ovo putovanje bilo namenjeno i tome da malo nadoknadimo propušteno vreme i druženje. Od 9h puta, stale smo na svakih par sati da pijemo vodice, odemo u toalet, možda nešto pojedemo. Na granici nismo čekale niti su išta tražili za mene kako kod makedonskog tako ni kod grčkog prelaza. Kao i uvek sve je bilo tu, ipak, zlu ne trebalo 🙂
Kako smo se približavale moru, put je sve više krivudao. Slušale smo muziku i osetila sam neku lepu opuštenost u onome što sledi.
Bila sam zimus u Majamiju ali tamo je voda drugačija, jaki talasi su tukli i plašila sam se da uđem. A, koja se itekako kupala, par puta me umočila malo, voda je bila topla i to iz ruke mi je bilo dovoljno za doživljaj 🙂 Sa druge strane, na Dunavu kod kuće isto nešto nisam oduševljena, samo se umočim do lakta…a i rečna voda nosi pa ne deluje bezbedno. Ali ako mi ni ovo na Grčkoj obali – biserno čista voda, ravno kao staklo i toplo kao bara – ne bude odgovaralo, definitivno je problem u meni. A nije izlazila, potapala se kada god je mogla a ja… definitivno nisam morski pas, uredu mi je da se brćnem ali ne volim da gubim tlo pod nogama i plivam. Držim se obale, suncobrana, sveže vodice, voća i uživam ceo dan 😉
Prolazio je jedan crnac sa 10 šešira na glavi, vikao “Hakuna Matata” i prodavao je neke sitnice. Bilo je sličnih ali ovaj me baš nervirao i rado sam ga izlajala pri svakom susretu. Osim toga, nameštala sam se da se mazim ko god priđe i divota, sviđala mi se plažna morska atmosfera.
Smeštene smo bile u apartmanima Olga, tik uz obalu, tako da smo vežbale poverenje 🙂 Moja A me je svaki dan puštala bez povodca. Iskreno, kad me nategne na onaj kanap, inatim se malo…ali znam da ona meni želi najbolje tako da sam je pažljivo slušala kad kaže “polako”, “stani”, “idemo”, “dođi”, “brzo” 🙂 iako u gradu mogu da zaboravim na ovu igru, uživala sam u svakom momentu slobode I jedva čekam da ponovimo.
Osim Toronija, posetile smo i Porto Caras, Neos Marmaras, Sarti, kao i cool plaže Ethnik Beach kafića, Tiganie, Klimatarie,…divan je i Orange Beach, Paradisos …za pojesti dobru ribu i morske plodove Hristos u Neos Marmarasu, 5 steps in the sand i Korali blizu Sartija… Ne drži nas mesto gde god da otputujemo. Volimo da istražujemo i da nas ima svuda, a ja svaku priliku između kada A sedne, koristim da odremam. Uveče spavam kao beba, a ujutru me A budi ne bi li krenuli na jutarnje istrčavanje koje obe obožavamo. Gledamo kako sviće sa prazne plaže na kojoj se nas dve vijamo dok se ne umorimo, pa onda legnemo zajedno uz vodu i slušamo šum mora. U ovim prilikama smo posebno povezane što je za mene neprocenjivo.
Moj rođendan je 3. Juna i taj dan je baš bio moj…igrali smo se, kupali, mazili, jeli pa i svećicu duvali. Ja obožavam lignje a od voća skoro sve tako da su granulice na kratko pale u zaborav 🙂
Što se tiče plaže, ukoliko niste glasni i ne ometate ostale, nikome nećete smetati. Čula sam da generalno psi nisu dozvoljeni u vodi sem na specijalnim plažama ali mi manji do 8-10 kg možemo skoro svugde u Grčkoj.
Toliko od mene, ako sam nešto zaboravila, pitajte me!
Želim Vam lep provod ovog leta i pišite nam o svakoj zanimljivoj destinaciji koju istražite!
A za kraj himna našeg putovanja 🙂 “Mila” pesma u izvođenju grčkog benda – Apurimac – ΨΥΧΗ ΜΟΥ LATINA
