Polni ciklus kod pasa

Želite da znate kada su vašoj mezimici plodni dani i kroz kakve cikluse njen organizam prolazi? 🙂 Evo jednog teksta na tu temu!

Ukratko rečeno naše drage dlakave devojčice najčešće imaju povećano lučenja luteinizirajućeg hormona (nadalje u tekstu LH) desetog dana (računajući od prvog dana kada je imala krvarenje), ovuliraju 12. dana (ovulacija je izbacivanje sazrelih neoplođenih jaja iz jajnika) i u idealnim uslovima postaju skotne 14. dana. Najčešće se vode na parenje 14 dana po početku proestrusa, prvog stadijuma u reproduktivnom ciklusu pasa. Ovo je uobičajena praksa jer je primećeno da tih dana najveći broj “diže rep” što je objašnjeno kao lateralna devijacija repa praćena povećanjem stidnice (vulve) ili jednostavno rečeno periodom teranja kada ženke dozvoljavaju mužjacima da “naskaču” i pare se. Fizičke promene koje ukazuju na početak ovulacije obuhvataju omekšavanje i uvećanje stidnice. Kasnije, kada je postalo uobičajeno da se parenje radi sigurnosti ponavlja ženka bi se uparila 12. i 14. dana, u slučaju dvostrukog ili 11, 13, i 15. u slučaju trostrukog parenja. Iako ovakav raspored i dalje odgovara svrsi postizanja optimalnog parenja i veličine okota kod prosečne kuje, isto pravilo ne važi za svaku kuju.

Postoji i Online kalkulator

za računanje plodnih dana i trudnoće.

>>>KLIKNI I POSETI PRODAVNICU<<<

Ipak dan ovulacije može biti već 7. dana ali i 27. dana ciklusa i zbog toga primena standardnog rasporeda dovodi do neuspešnog parenja. Ukoliko se ponašanje ženki prema mužjacima koristi kao glavni indikator za ovulaciju pa samim tim i kao glavni metod za određivanje rasporeda parenja zanemaruju se mnogi važni faktori. Neke ženke mogu imati “lažno teranje” (sa malo ili nimalo krvarenja) što otežava tačno utvrđivanje ovulacije, zatim mogu “dizati rep” i ponašati se kao da prihvataju mužjake tokom proestrusa, a mogu ostati nevoljne za parenje čak i u toku same ovulacije.

A sada, da bi bolje razumeli računanje i na koji način sa što većom sigurnošću odrediti dan ovulacije, da proučimo malo detaljnije 🙂

Polni ciklus se sastoji iz 4 faze: proestrus, estrus, metestrus i anestrus.

Prva faza polnog ciklusa ili proestrus traje oko 9 dana. U to vreme se javlja iscedak crvenkaste boje zbog hiperemije, usled delovanja hormona i pucanja kapilara. U ovoj fazi dozrevaju folikuli na jajnicima, luči se estradiol koji uzrokuje proliferaciju materice i vaginalnog epitela. U ovoj fazi teranja stidnica postaje edematozna, hiperemična, a javlja se i sukrvičavi ili krvavi iscedak, te intezivan miris koji privlači mužjake. Pre nastupa karakterističnih znakova kuja počinje da liže stidnicu, što će nastaviti intezivnije u fazi kada nastupi iscedak. Količina iscetka je individualna karakteristika, a za učestalo uriniranje se može reći da je normalna pojava.

Druga faza polnog ciklusa ili estrus traje, zavisno od rase psa, oko 9 dana. U ovoj fazi dolazi do pada koncentracije estrogena i povećava se koncentracija hormona koji će izazvati ovulaciju. U ovoj fazi ženka je spremna za parenje. Količina iscetka je vrlo mala, svetle boje. Prepoznatljivo je da ako je pipnete iznad repa ona ga odmah diže otkrivajući polni organ spreman za parenje. Kuja postaje nemirna, spremna da pobegne sa prvom ukazanom prilikom i morate stalno biti na oprezu.

Treća faza ili diestrus traje 60 – 70 dana, ukoliko ženka nije gravidna. U ovoj fazi dolazi do oblikovanja žutog tela. Ove promene se odvijaju pod uticajem progesterona. U ovoj fazi, ako nije ostala gravidna, kuja može imati tzv. lažnu trudnoću koja se manifestuje simptomima prave trudnoće (oticanje mlečnih žlijezda, navlačenje igračaka u svoju prostirku i sl.). Tada zbog retencije mleka može doći i do upale mlečne žlezde.

Četvrta faza ili anestrus je faza polnog mirovanja. Ova faza traje sledećih 150 dana, a u krvi dolazi do opadanja koncentracije polnih hormona.

Na regulaciju estrusa deluje više hormona, ali konkretni i najbitniji su estrogen, luteinizirajući hormon i naročito progesteron. Estrogen stimuliše jajnike da proizvode jajne ćelije, luteinizirajući hormon (LH) stimuliše jajnike da oslobode jajne ćelije, a progesteron održava trudnoću. Ako shvatimo njihov raspored, porast i smanjenje nivoa lakše ćemo odrediti termin parenja i datum koćenja. Usled pada estrogena možemo da pretpostavimo kad će doći do teranja kuje, ali ne možemo znati kad će ono prestati. Zato će nivo LH i progesterona dati odgovor na to pitanje. Oni su korisni i u određivanju dana koćenja, pa ako očekujemo komplikacije, možemo se pripremiti za carski rez nedeljama unapred.

Utvrđivanje estrusa se vrši na osnovu samih kliničkih manifestacija, citološkom analizom vaginalnog razmaza i određivanjem vrednosti hormona u krvi. Najbolji način za otkrivanje pravog vremena za parenje, odnosno vremena ovulacije, je određivanje vrednosti hormona progesterona u serumu i citološkim ispitivanjem vaginalnog brisa. Početak proestrusa se ogleda u pojavi otečenosti i zacrvenjenosti vulve, promenom ponašanja, pojavom estralne sluzi kao i krvarenjem koje traje 7-10 dana, što je individualno kod svake ženke, a može i da potpuno izostane.

Pre svega ovoga, važna preporuka je da već drugog ili trećeg dana od početka krvarenja kuji uzmemo vaginalni bris i damo ga u laboratoriju na bakteriološki test. Posle dva dana dobijeće rezultat sa antibiogramom. Najčešće se pronađu neke bakterije, ali srećom, ne opasne za uspešnu oplodnju. Ipak u nekim slučajevima kuja može imati i bakterije zbog kojih parenje neće biti uspešno i ona će ostati prazna. Zato se radi antibiogram koji će pokazati na koje lekove su bakterije senzitivne, pa će vam vas veterinar reći čime kuju da tretirate. Za lečenje antibiotikom ili penicilinom je obično potrebno 5-6 dana, zato je neophodno da se vaginalni bakteriološki bris uradi na vreme, kako biste do dana parenja imali dovoljno vremena za terapiju.
Nakon krvarenja, tj. pri kraju samog proestrusa, 7-og i/ili 10-og dana od početka polnog ciklusa, treba izvaditi krv životinji i izmeriti vrednost progesterona. Rezultati se obično dobijaju istog dana. Na osnovu uzorka krvi određuje se nivo progesterona i sa velikom tačnošću se odredjuje tačan početak estrusa (sazrevanja jajnih celija). Često je ovaj test potrebno ponoviti kroz dva dana, kako bi se što preciznije odredili dani optimalni za uspešno parenje.

Neposredno pred ovulaciju, vaginalni razmaz pokazuje da su sve ćelije orožale i to dominantno anuklearne (od 80% do 100%). Takođe, pre ovulacije i formiranja žutog tela progesteron proizvode folikuli, a nivo u serumu može porasti i do 2 ng/ml. Kako se približava estrus nivo serum progesterona je niži (manje od 2 ng). Kako se ciklus nastavlja, polako se vrednosti dižu na 5 ng nakon čega nastupa ovulacija, što se ne može u dan odrediti.

Razlike u simptomima i ponašanju tokom “teranja” uočene kod različitih kuja kao i činjenica da neuspešno parenje neminovno znači pauzu od najmanje 6 meseci do ponovnog pokušaja sasvim razumljivo vlasnike kuja dovode u nezavidnu situaciju. Povrh svega, ni citološka analiza koja može poslužiti za određivanje termina početka estrusa, sama po sebi nije pouzdana za prognoziranje ovulacije iz razloga što se povećanje lučenja LH koje prethodi ovulaciji može dogoditi 3 do 5 dana pre ili nakon početka estrusa. Zbog svega navedenog klinički test nivoa progesterona koji pouzdano predviđa ovulaciju kod kuja i služi za pravovremeno pravljenje rasporeda parenja koristi većina ozbiljnih odgajivača.

Kada je nivo 5 ng serum progesteron znatno varira. Na primer, 3 dana nakon ovulacije može varirati od 10 ng pa sve do 60 ng, zavisno od kuje. Za određivanje ovulacije najbitnija je vrednost 5 ng. Osim navedenog, važno je imati jedan test ispod 5 ng i jedan test iznad. Kada nivo dostigne 2.0 do 2.9 ng/ml parenje bi trebalo biti za 4 do 5 dana, 3.0 do 3.9 ng/ml = parenje za 3 do 4 dana, 4.0 to 8.0 ng/ml = parenje taj dan ili sutradan (tada se pojavljuje vrh vrednosti LH), preko 8.0 ng/ml kuja je ovulirala. Nakon ovulacije, jajnoj ćeliji je potrebno 48h da sazri kako bi mogla da bude oplođena i stoga se preporučuje ponavljanje parenja u naredna 2-3 dana.

Posle ovulacije, koncentracija progesterona nastavlja da raste dostižući vrednost i do 80 ng/ml, koja se zadržava u narednih 60 dana, bez obzira da li je kuja ostala skotna ili ne.

Nažalost, mislim da na našem tržištu još uvek nema pouzdanih “portabl” testova kao što je npr. ELISA (The serum progesterone enzyme-linked immunosorbent assay) a ovaj komplet koristi promenu boje kao indikator povećanog progesterona u serumu kod kuja. Iako stvari kod nas još uvek nisu sjajne po pitanju ovakvih “kućnih” testova, trenutno je moguće izvršiti gorenavedene testove u većini privatnih laboratorija a ukoliko vi imate neke zanimljive dodatne informacije, rado bi ih čuli.