JORKŠI TERIJER (III FCI grupa – Terijeri)

Jorkši terijer (Yorkshire terrier)
Br. Standarda: 86

OPIS:
Jorki zahteva samo vašu ljubav i pažnju, voli društvo i treba mu kontakt sa ljudima. Voli duge šetnje i kada redovno svog jorkia šetate, ni 12 do 15 km nisu za njega nešto preterano iscrpljujući. Jako je zahvalan kao kućni ljubimac jer se ne linja, nije zahtevan prostorno niti za hranu.

Narav tipičnog zdravog Jorkija se može opisati vrlo jednostavno kao “dinamit sa velikom inteligencijom u malom telu”. To je pametan pas koji se lako uči i koji lako može da postane mali vođa – pošto brzo nauči kako sa vama da postupa, i ne primetite kako ali slušate vi njega i više ili podjednako koliko on vas 😉
Jorkširski terijer vrlo je lojalan svom vlasniku, a često sumnjičav prema strancima i gostima u kući. Može biti agresivan je prema drugim psima, posebno manjim od sebe, a bolje se slaže sa odraslom decom.

Izuzetno su dobri saputnici, snažni, razigrani, aktivni, izuzetni plivači, lovci koji traže najmanju rupu i neprestano vrebaju glodare. Nežnog i blagog karaktera, posebno inteligentan i druželjubiv, Jorkširski terijer je pas koga, bez ikakvih problema, možemo svuda povesti sa sobom.

Pored toga, on je veoma lep pas, sa dugom svilenkastom dlakom boje tamno čelično plave. Dlake na glavi, grudima i donjem delu nogu su crvenkasto-zlatne.

Lako uče i treniraju, tvrdoglavi su i zahtevaju punu pažnju svojih vlasnika te energično brane svoju teritoriju (stan). Ne sme im se popuštati u odgoju jer postaju neurotični i tada neumerno laju, te ih je nužno odučiti od toga.

Uza sve to oni su jedna od najobožavanijih malih rasa, jer osvajaju svojom umiljatošću, slatkoćom i energijom “malog ratnika”. Lako se prilagode životu u stanu i vrlo su aktivni unutar njega. Osetljivi su na hladnoću i preferiraju boravak u toplom okruženju.

Poreklo:
Radnici u industriji vune koji su živeli na obali reke Klajd u Škotskoj, tradicionalno su za lov koristili malog terijera. Oni su se početkom 19. veka nastanili u Jorkširu u Engleskoj, gde su postojale mogućnosti za procvat njihovog zanata, te su sa sobom poneli pse, koji su ubrzo počeli da se sparuju sa autohtonim terijerima – Broke Haired Terriers. Ovi mali psi pružali su veliku pomoć u isterivanju zečeva i njihovom hvatanju. Dugačka dlaka ovih pasa bila je neophodna, jer su se zahvaljujući njoj mogli lako uhvatiti u slučaju hitnog povlačenja. Verovatno su radi poboljšanja dužine dlake vršena ukrštanja sa veoma lepim maltezerom, odličnim lovcem na pacove, koga su u Englesku doneli mornari. Sigurno je da su Jorkširski terijeri kao naslednici svih tih hrabrih malih pasa sačuvali sve odlike pravih terijera.

Uzgajaju se već preko 100 godina.

Potrebna je dnevna briga o njegovoj dlaci, jer za izložbe ona mora biti besprekorne boje, izgleda i sjaja što se postiže brižnim i ispravnim češljanjem dlake, vezivanjem u repić na glavi i vezivanjem ostale dlake na telu pomoću svilenih papirića da bi se očuvala dužina i kvalitet, te kupanjem sa specijalnim šamponima namenjenim za tu vrstu dlake.

Uglavnom pate od bronhitisa i problema zubnog propadanja te od paraliza ekstrermiteta uzrokovanim hernijom diska leđnih kralježaka. Skokovi i padovi dovode do lomova ionako već malih i fragilnih kostiju. Peporuka je hraniti ih isključivo premium suvom hranom zbog zdravlja usne duplje i koštanog sistema.

Zanimljivosti:
– Na početku 19. veka koristili su ga za lov zbog njegove hrabrosti i veličine. Engleska je tada bila vrlo siromašna. Kako ne bi ubijali životinje za lov po šumama, svi psi veći od 21 cm bili su zabranjeni. Kraljevske sluge hodali su naokolo s obručem promera 21 cm, a pas koji nije mogao proći kroz obruč, odmah bi bio ubijen.
– Jedan od najpopularnijih rasa danas
– Vrlo su znatiželjni, hrabri i uvek spremni na svaku avanturu, što ih neretko dovodi u velike nevolje i nezgode. Vlasnici ih moraju zato neprestano imati pod kontrolom, uza sebe i na povodcu.
– Mali su psi i lako ih je voditi na putovanja u tzv. transporterima koji se mogu nabaviti, a vole boraviti u njima i kad nisu na putu, gdje spavaju i preko noći jer im je nužan osjećaj sigurnosti i zaštićenosti.

Prosečna težina: 2.5 – 3.1kg (patuljasti) do 7 kg (normalni)
Prosečna visina: 17 -22 cm
Prosečna životna dob: 10 do 15 godina

Potreba za količinom kretanja: 2
Potreba za hranom: 1
Potrebna nega: 4
Potreba za količinom prostora: 1
* ocene od 1 do 4