BOLEST SRČANOG CRVA (KARDIOVASKULARNA DIROFILARIOZA)

Studije pokazuju da je u prethodnoj deceniji sve više pasa zaraženo ovom bolešću, pogotovo tokom proleća i leta. Pravi je momenat da zaštitite vaše mezimce a u nastavku pročitajte malo više informacija o bolesti srčanog crva, simptomima, lečenju, preventivi, itd.

UKRATKO:

-Bolest prenose zaraženi komarci
-Obično prođe nekoliko godina pre nego što psi ispolje prve kliničke znake infekcije
-Najuočljiviji simptomi bolesti su mek, suvi kašalj, otežano disanje, slabost, uznemirenost, nezainteresovanost i gubitak snage
-U većini slučajeva, jedan ili više jednostavnih testova krvi mogu dijagnostikovati bolest srčanog crva

DETALJNO:

Bolest srčanog crva je ozbiljno i potencijalno fatalno oboljenje. Uzročnik je krvni parazit poznat kao Dirofilaria immitis. Odrasli paraziti se nalaze u srcu i u obližnjim velikim krvnim sudovima zaraženih pasa. Retko, crvi mogu da se nađu i u ostalim delovima cirkulatornog sistema. Ženke parazita su dugačke od 15 do 36 cm i debljine 5 mm , dok su mužjaci upola manji od njih. Jedan pas može da ima čak 300 crva prisutnih u toku dijagnostikovanja.

Životni ciklus srčanog crva je komplikovan; parazit zahteva komarca kao prelaznog domaćina da bi mogao da nastavi razvoj u telu psa. Čak 30 vrsta komaraca mogu da prenesu ovaj parazit. Razvojni ciklus počinje kada ženka komarca ujede zaraženog psa i unese mikrofilarije tokom ishrane krvlju. Mikrofilarije se razvijaju tokom 10 do 30 dana u crevu komarca, i kasnije prelaze u usnu duplju. U ovom stadijumu one su infektivne larve i mogu da završe maturaciju kada uđu u psa. Infektivne larve prodru u telo psa kada komarac ujede životinju. Oni migriraju u krvotok, idu do srca i okolnih krvnih sudova gde za 6 do 7 meseci sazrevaju u odrasle, pare se i razmnožavaju. Ovo treba imati u vidu jer se i simptomi bolesti kao i mogućnost dijagnostifikovanja javlja tek u tom periodu ( sa 6 do 7 meseci).

Da bi se životinja inficirala treba da postoji prelazni domaćin-komarac, jer se bolest ne prenosi direktnim kontaktom. Širenje bolesti se podudara sa sezonom komaraca, što može da traje i godinu dana u pojedinim delovima Evrope. Broj inficiranih pasa i dužina trajanja sezone komaraca su direktno povezani sa učestalošću bolesti srčanog crva u bilo kojoj oblasti. Komarac ujeda psa obično na mestima gde je krzno najtanje. Međutim, ni dugačko krzno ne predstavlja zaštitu od infekcije srčanim crvom.

Obično prođe nekoliko godina pre nego što psi ispolje prve kliničke znake infekcije. Zbog toga se bolest najčešće dijagnostikuje kod pasa starosti od 2 do 8 godina. Bolest se retko javlja kod pasa mlađih od godinu dana, zato što maturirajući period mikrofilarija traje od pet do sedam meseci od infekcije. Na žalost, kada se pojave klinički simptomi, to je siguran znak da je bolest poodmakla.

Odrasli paraziti: Odrasli oblici parazita izazivaju bolest tako što začepljuju srce i okolne krvne sudove, koji vode do srca. Oni takođe ometaju rad srčanih zalistaka. Začepljenjem glavnih krvnih sudova, snabdevanje ostalih organa krvlju je smanjeno, posebno dotok krvi u pluća, jetru i bubrege. Što dovodi do smanjenja funkcije ovih organa.
Znaci bolesti zavise: od broja prisutnih parazita, njihove lokacije u organizmu, dužine boravka u telu psa i od stepena oštećenja srca, jetre, pluća i bubrega. Najuočljiviji simptomi bolesti su mek, suvi kašalj, otežano disanje, slabost, uznemirenost, nezainteresovanost i gubitak snage. Svi ovi znaci su najizraženiji posle vežbanja, neki psi čak postanu bledi i dezorijentisani.

U većini slučajeva, jedan ili više jednostavnih testova krvi mogu dijagnostikovati bolest srčanog crva:

Seroliški test na antigene odraslih srčanih crva (antigen test, ELISA ili SNAP test): Ovaj test se izvodi na uzorku krvi. To je test koji se najviše koristi za dokazivanje antigena (proteina) koje proizvode odrasli srčcani crvi. Rezultat će biti pozitivan, čak i ako pas nema mikrofilarije u krvi (oko 20% slučajeva). Psi sa manje od četiri ili pet odraslih parazita ne mogu da izazovu dovoljan broj cirkulišućih antigena da bi test bio pozitivan, tako da se povremeno dobija lažan negativni rezultat kod pasa sa malim brojem parazita, ili u ranim stadijumima bolesti. Zbog toga što antigen proizvode samo ženke parazita, populacija samo muških oblika će takođe dati lažan negativni razultat. Dakle, da bi rezultat bio pozitivan, treba da postoje barem četiri ili pet ženki.

Test krvi na mikrofilarije (mikroskopski ili Knotov test): Uzorak krvi se centrifuguje pa se pod mikroskopom ispituje prisustvo mikrofilarija. Ako se vide mikrofilarije, test je pozitivan. Broj mikrofilarija koje se vide generalno nam ukazuje na težinu infekcije. Međutim, mikrofilarije u većem broju će se naći u krvotoku tokom letnjih meseci i u večernjim satima, tako da vreme uzorkovanja utiče na rezultat testa. Skoro 20% pasa ne daje pozitivne rezultate testa, iako su zaraženi srčanim crvima zbog toga što je njihov imunio sistem stekao sposobnost da uništi mikrofilarije. Takođe, postoji još jedan krvni parazit koji je prilično uobičajen kod pasa, i veoma ga je teško razlikovati od mikrofilarija srčanog crva. Iz ovih razloga, antigenski test je korisniji za dijagnostikovanje.

Ostali testovi krvi (KKS, biohemija krvi, elektroliti): Anomalije kompletne krvne slike (KKS) i testova krvi za ispitivanje funkcije jetre i bubrega, mogu ukazati na prisustvo srčanog crva. Ovi testovi će obavljati na psima kojima je dijagnostikovana bolest srčanog crva, da bi se odredila funkcija organa i zdravstveni status jedinke pre početka terapije. Radiografija (X zraci): Rendgenski snimak psa sa srčanim crvom će obično pokazati proširenje srca i otok velikih arterija (plućna arterija ) koji se prostire od pluća do srca. Ovi znaci se uzimaju u obzir kao verovatni dokazi bolesti srčanog crva.

Rendgenom se takođe može uočiti stanje srca, pluća i plućnih krvnih sudova. Ove informacije nam omogućavaju da predvidimo moguće komplikacije tokom tretmana.

Elektrokardiogram (EKG): Elektrokardiogram je praćenje struja koje generiču srce. Najviše se koristi za dokazivanje nepravilnosti srčanog ritma. Ovaj test može da otkrije proširenje srčanih komora i da odredi da li pas može bezbedno da se podvrgne lečenju.

Ehokardiografija (ultrazvuk srca): Ultrazvučna dijagnostika nam omogućava da vidimo unutrašnjost komora kako bi procenili opšte stenje srca, a čak nam omogućava i vizuelizaciju parazita.

Postoji rizik kod lečenja pasa od srčanog crva, mada je letelni ishod redak. U prošlosti, lek koji se koristio kao terapija, imao je u sebi visok nivo arsena i negativni efekti su se češće ispoljavali. Novi lek ne odražava negativne efekte, što omogućava uspešno lečenje više od 95% pasa obolelih od ove bolesti. Kod nekih pasa u toku dijagnostikovanja, konstatuje se da je bolest već dosta uznapredovala. To znači da su srčani crvi bili prisutni dovoljno dugo da izazovu znatna oštećenja na srcu, plućima, krvnim sudovima, bubrezima i jetri. Neka od ovih oštećenja su toliko velika da bi bilo bezbednije lečiti organe koji su oštećeni, nego davati terapiju da bi ubili srčanog crva. Psi u ovakvom stanju nisu sposobni da prežive više od nekoliko nedelja ili meseci. Vaš veterinar će vam dati najbolji savet u vezi terapije za pse kod kojih je bolest uznapredovala.

Tretman za uništavanje odraslih oblika srčanog crva: Aplikuje se injekcija koja će ubiti srčane crve koji se nalaze u srcu i okolnim krvnim sudovima. Ovaj lek se daje tokom trideset dana. Vaš veterinar će odrediti dozu injekcija u zavisnosti od stanja u kakvom se pas nalazi. Mnogi psi će biti tretirani i antibioticima da bi sprečili nastajenje bakterijskih infekcija (Wolbachia) koje prate ovo oboljenje. Potpuno mirovanje je veoma važno posle terapije. Odrasli crvi umiru u roku od nekoliko dana i počinju da se raspadaju. Pošto su se raspali, odlaze u pluća gde se talože u malim krvnim sudovima i potom se resorbuju u telu. Resorpcija može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i većina komplikacija posle tretmana nastaje zbod tih raspadnutih delova crva. To može biti opasan period, tako da je apsolutno neophodno da pas što više miruje i da se ne izlaže naporu mesec dana nakon terapije. Prva nedelja posle davanja injekcija je kritična zato što tada crv umire. Kašalj je prisutan kod teže inficiranih pasa sedam do osam nedelja posle lečenja.

PITANJA:

Kako deluju preparati koji se koriste kao mesečna preventiva?
Srećom, dostupno je dosta veoma efikasnih mesečnih preparata za preventivu srčanog crva. Preparati mogu biti u vidu tableta ili rastvora koji se lokalno primenjuju. Mesečni preparati su zbog jednostavnog načina primene i efikasnosti postali veoma popularni kao prevencija srčanog crva. Za razliku od dnevnih preparata koji su se ranije koristili, ovi preparati mogu da ubiju larve i zato njihova primena jednom mesečno efikasno eliminiše mogućnost infekcije. Konsultujte se sa Vašim veterinarom da biste odabrali preparat koji će najviše odgovarati Vašem ljubimcu.

Zašto psi moraju da budu testirani pre početka primene preventivnih preparata?
Pre početka preventivnog tretmana, svi psi bi trebali da budu testirani na prisustvo srčanog crva. Davanje preventivnih preparata psima koji imaju odrasle parazite može biti štetno ili čak opasno za život ljubimca.
Odrasli srčani crvi stvaraju milione mikroskopskih “beba” ( koje se zovu mikrofilarije) i oslobađaju ih u krvotok psa. Kada pas u čijem krvotoku kruže mikrofilarije dobije mesečni preventivni tretman, može doći do uginuća mikrofilarija i reakcije tipa šoka. Čak i ako Vaš pas ne odreaguje na ovaj način, preparati koji se koriste preventivno ne ubijaju odrasle oblike srčanih crva (mogu im samo skratiti životni vek). Što znači da će pas i dalje biti zaražen odraslim srčanim crvima.
Nažalost, sve dok je ljubimac zaražen, bolest će napredovati i dovesti do oštećenja srca i pluća, što može ugroziti život Vašeg ljubimca. Davanje preventivnih preparata psima koji su pozitivni na srčanog crva može dovesti vlasnika u zabludu, delovaće da je sve u redu, a bolest će za to vreme napredovati.

Koliko često bi trebalo testirati psa na prisustvo srčanog crva?
Godišnje testiranje se preporučuje iz nekoliko razloga. Prvo, mnogi od nas ne uzimaju svoje lekove prema uputstvima, pa je obično tako i sa lekovima naših ljubimaca. Drugo, čak i ako nikad ne propustite dozu ne postoji način da sprečite psa da pojede travu i da povrati lek koji ste mu upravo dali. Ako se to desi Vaš ljubimac će biti bez zaštite ceo mesec. Treće, ako se Vaš ljubimac slučajno zarazio sa srčanim crvom, važno je da veterinar to što pre otkrije, pre nego što nastanu veća oštećenja na srcu i plućima. Rano otkrivanje i lečenje su uvek najbolji. Konačno, neki od testova na srčanog crva su kombinovani sa testovima na druge važne bolesti (Lajmska bolest, Ehrliihioza i Anaplazmoza). Godišnjim testiranjem, znate da Vaš ljubimac nije zaražen srčanim crvom i ovim opasnim bolestima koje prenose krpelji. Testiranje je brz i pouzdan način da proverite da li je Vaš ljubimac zaražen. Godišnje ispitivanje omogućava Vam da budete sigurni da Vaš ljubimac nije zaražen, a ako je zaražen, omogućava ranu detekciju bolesti.

Čuo sam da neki lekovi koji se koriste u prevenciji srčanog crva, takođe štite od crevnih parazita. Da li je to istina?
Određeni preparati koji se koriste preventivno protiv srčanog crva, efikasno uklanjaju i crevne parazite. Oni ili sadrže jednu aktivnu supstancu koja deluje na crevne parazite i na larve srčanog crva ili sadrže kombinaciju više aktivnih supstanci kako bi delovali na različite parazite. Takvi proizvodi su testirani i podjednako su bezbedni kao i preparati koji štite samo od srčanog crva.

Čuo sam da je lek koji se koristi kao preventiva za srčanog crva toksičan za određene rase pasa, posebno za kolija. Da li je to tačno?
Kada se primenjuju u preporučenim dozama, ovi preparati su bezbedni. Utvrđeno je, međutim, da neki psi imaju genetsku predispoziciju da budu osetljiviji kada je doza značajno veća od preporučene. Problemi se mogu pojaviti kada se proizvodi namenjeni velikim životinjama (konji, goveda, svinje) neprimereno koriste kod pasa, ili kada se psima daju pogrešne doze. Preparati koji se koriste kao preventiva za srčanog crva su bezbedni za sve rase pasa kada se koriste prema uputstvima.

Da li su štenci kada se rode imuni na srčanog crva?
Ne, čak i za štence postoji rizik od infekcije srčanim crvom. Ako su štenci bilo kojeg uzrasta izloženi komarcima koji nose infektivne larve, mogu se zaraziti srčanim crvom i zato je važno sa preventivom početi što ranije. Štencima mogu da se daju ovi preparati već u uzrastu od četri do osam nedelja, u zavisnosti od toga kakva je preporuka proizvođača za određeni preparat.

Da li postoji efikasna prirodna preventiva za srčanog crva?
Ne, ne postoji prirodna preventiva za srčanog crva.

Da li postoji vakcina protiv srčanog crva?
U ovom trenutku, ne postoji komercijalno dostupna vakcina za prevenciju bolesti izazvane srčanim crvom kod pasa i mačaka. Međutim, postoje brojna istraživanja i naučnici ispituju ovu mogućnost. Postoje različiti farmaceutski proizvoda koji se aplikuju oralno ili topikalno i veoma su efikasni u zaštiti pasa i mačaka od ove bolesti.

Da li se preporučuje hirurška intervencija kod pasa i mačaka koji su pozitivni na srčanog crva?
Ako je moguće odložiti hiruršku intervenciju, bilo bi bolje prvo tretirati životinju protiv srčanog crva. Ako to nije moguće, Vaš veterinar može pregledati psa/mačku i dati Vam odgovarajuće preporuke. Mačke se obično rutinski ne tretiraju protiv srčanog crva, pa je potrebno da mačku pregleda veterinar i da Vam da odgovarajuće preporuke.

Šta podrazumeva tretman srčanog crva kod psa?
Ako je pas zaražen srčanim crvom, cilj lečenja je ubiti odrasle crve i nihove larve. Trenutno, samo jedan proizvod je odobren od strane FDA za tu svrhu (Immiticide ® – melarsomine hidrohlorid). To je injekcija koja se aplikuje u mišić. Tretman podrazumeva aplikovanje dve injekcije u razmaku od 24h i za mesec dana je potrebno ovaj tretman ponoviti. Lečenje može da se sprovodi ambulantno, ali obično se preporučuje hospitalizacija. Drugi lekovi mogu da se primenjuju tokom tretmana, zavisno od faze bolesti.

Zašto je lečenje infekcije srčanim crvom tako skupo?
Na cenu lečenja utiče više faktora. Pregled, analize koje se rade pre početka tretmana, hospitalizacija i lekovi utiču na cenu lečenja ove parazitske bolesti.

Veterinar je rekao da moj pas ima srčanog crva i da je bolest u četvrtom stadijumu. Šta to znači?
Težina bolesti izazvane srčanim crvom može se opisati kao jedna od 4 faze, odnosno stadijuma. Utvrđivanje u kojoj fazi bolesti je Vaš pas pomaže veterinaru da najbolje odredi tretman i da preciznije proceni ishod lečenja. Najblaža je prva faza ili stadijum. Nažalost, četvrta faza je najteža i teško se leči. Ove pacijente je potrebno stabilizovati pre početka tretmana, a prognoza je neizvesna. U nekim slučajevima neophodna je prvo hirurška intervencija tokom koje se uklanjaju odrasli crvi iz srca i velikih krvnih sudova, pa se tek onda može pokušati sa daljim lečenjem. Trebalo bi da odmah razgovarate sa Vašim veterinarom o trenutnom stanju i prognozi za Vašeg psa.

Zašto dolazi do uginuća kod infekcije srčanim crvom?
Srčani crv može izazvati zdravstvene probleme na više organa, uključujući srce, pluća, bubrege i jetru. Crvi se nalaze u desnoj polovini srca i velikim krvnim sudovima koji dovode i odvode krv iz desne polovine srca. Crvi izazivaju upalu krvnih sudova i mogu blokirati protok krvi, što dovodi do plućne tromboze (ugrušci u plućima) i prestanka rada srca. Srčani crv može dovesti i do problema u radu jetre ili bubrega, pa može dovći do uginuća usled jednog od ovih problema ili zbog njihove kombinacije.

Da li starost psa ima veze sa boljim uspehom u lečenju bolesti izazvane srčanim crvom?
Starost psa je samo jedan od faktora koji utiču na ishod lečenja kod infekcije srčanim crvom. Vaš veterinar će takođe uzeti u obzir celokupno zdravstveno stanje, kliničke simptome bolesti i rezultate laboratorijskih analiza. Stariji psi kod kojih infekcija srčani crvom dugo traje, možda već imaju oštećenja pluća, srca, jetre i bubrega koja bi mogla da otežaju sprovođenje tretmana. Srećom, ako oštećenja organa nisu velika i ako se ograniči fizička aktivnost, lečenje je najčešće uspešno bez obzira na starost psa.

Moj pas je inficiran srčanim crvom. Veterinar je rekao da počnemo sa mesečnom preventivom pre početka lečenja. Da li je to OK?
Iako nije označeno da se koristiena ovaj način, upotreba preventivnih preparata pre početka lečenja infekcije srčanim crvom je uobičajena i prihvatljiva praksa. Međutim, važno je da Vaš veterinar proceni ozbiljnost bolesti i da u skladu sa tim odabere odgovarajuće preventivne mere. Pokretanjem programa prevencije se osigurava da se Vaš pas neće inficirati novim crčanim crvima, dok se leči od postojeće infekcije. Takođe, to će pomoći i da Vaš pas ne bude izvor larvi srčanog crva (microfilarija) za komarace koji bi na ovaj način mogli da zaraze i druge pse.

Moj pas je inficiran srčanim crvom. Moj veterinar preporučuje niz injekcija, hospitalizaciju, lekove protiv bolova i laboratorijske analize kako bi tretman mog ljubimca bio što bezbedniji. Da postoji još neki način lečenja ove bolesti?
Vaš veterinar Vam je preporučio najbolji tretman. Samo melarsomine dihydrochloride (Immiticide ®), koji se injekciono aplikuje u mišić, odobren je od strane FDA za lečenje infekcije srčanim crvom kod pasa. Iako postoji određeni stepen rizika vezan za njegovu upotrebu, većina odraslih crva brzo ugine i eliminiše se iz organizma u roku od jednog do tri meseca.Boravak u kavezu ili bar ograničavanje fizičke aktivnosti tokom ovog perioda doprinosi smanjenju nastanka oštećenja na srcu i plućima.
Kada se na osnovu kliničke slike proceni da nije neophodna hitna intervencija, mogu se pre primene melarsomina koristiti preventivni preparati makrocikličnih laktona u periodu od jednog do nekoliko meseci. Međutim, ne preporučuje se dugotrajna primena ovih preventivnih preparata kao alternativa konvencionalnim adulticidima.

Moj pas je tretiran protiv srčanog crva pre četiri meseca, ali njegov test je još uvek pozitivan. Šta to znači?
Nakon tretiranja psa sa injekcijama adulticida, može biti potrebno i više od mesec dana da bi svi odrasli crvi uginuli. Testiranje na antigen srčanog crva je najpouzdaniji način da se potvrdi da su svi odrasli srčani crvi eliminisani. Iako su psi najčešće negativni nakon 16 nedelja od tretmana adulticidima, kod nekih pasa taj period može biti duži. Osim toga, iako je tretman adulticidima veoma efikasan, ponekad nije dovoljan samo jedan tretman da bi se u potpunosti eliminisali svi paraziti. Antigensko testiranje je najpouzdaniji način da se proveri da li su ubijeni svi odrasli crvi. Prema tome, u većini slučajeva, pas koji je još uviek pozitivan nakon četiri meseca trebao bi ponovo da se testira za dva do tri meseca, da bi se utvrdilo da li su odrasli srčani crvi još prisutni i da li je potrebno ponoviti tretman.

Moj veterinar predlaže da se moj pas po drugi put leči. Šta bi trebalo da uradim?
Odrasli crvi obično uginu za nešto više od mesec dana nakon tretmana, a eliminacija njihovih ostataka može potrajati i više od četiri meseca i tek nakon toga antigen test Vašeg psa može biti negativan. Ako je prošlo najmanje šest meseci od kada je Vaš pas tretiran, i test je pozitivan, to obično znači da nisu svi odrasli crvi ubijeni i da je potrebno ponoviti tretman.

Trebalo bi da izaberem način lečenja srčanog crva kod mog ljubimca. Jedna opcija je samo mesečno davanje preventivnih preparata, a druga mogućnost je preparat koji se zove Immiticide ®. Moj veterinar kaže da je mesečni tretman sigurniji. Šta bi trebalo da uradim?
Samo jedan tretman je odobren za lečenje bolesti srčanog crva kod pasa, a to je preparat Immiticide ® (melarsomine hidrohlorid). Dugotrajna primena preventivnih preparata kod već inficiranih pasa ne bi trebala da bude tretman, već samo alternativa za lečenje.

Immiticide ubija gotovo sve odrasle crve u roku od nekoliko dana. Kao i svako živo biće, mrtvi srčani crvi počinju brzo da se razgrađuju na manje fragmente. Kako krv teče kroz srce i plućne arterije, raznosi mrtve i fragmentisane crve u druge krvne sudove i pluća gde mogu izazvati upalu i ometati normalan protok krvi. Vrlo mali fragmenti mogu nestati u roku od nekoliko dana, ali veći se mogu duže zadržati. Smanjen protok krvi u kombinaciji sa upalnim promenama u plućima može dovesti do gubitka apetita, povišene telesne temperature, kašlja i respiratornih problema. U situacijama kada bolest napreduje, oštećenja krvnih sudova i pluća mogu dovesti do uginuća. Iako većina pasa tretiranih sa preparatom Immiticide ® retko ima komplikacije ili su one blage, čak i najmanja mogućnost da lečenje može dovesti do uginuća je razlog za zabrinutost.

Upotreba preventivnih preparata kod pasa pozitivnih na prisustvo srčanog crva predstavlja pristup bolesti iz drugog ugla. Preventivni preparati sprečavaju povećanje broja srčanih crva u našem ljubimcu, a istraživanja su pokazala da neki od preventinih preparata skraćuju život mladih srčanih crva od prosečnih pet ili više godina na dve do tri godine. Nažalost, odrasli srčani crvi ipak nastavljaju da žive u srcu i plućima našeg ljubimca. Davanjem preventivnih preparata zaraženim psima, nadamo se da ćemo zaštititi psa od novih srčanih crva i da će oni koji su već u njemu uginuti za 2 do 3 godine i da će pas nakon toga biti zdrav. Nažalost, zbog infekcije koja često traje nekoliko godina, bolest napreduje. Kada crvi uginu, mogu se ispoljiti slične komplikacije kao kod tretmana preparatom Immiticide ®, a zbog napredovanja bolesti zbog dugog čekanja, komplikacije i dalje mogu dovesti do smrti.

Najvažnije je da dugotrajnu primenu preventivnih preparata ne bi trebalo smatrati zamenom za konvencionalno lečenje bolesti izazvane srčanim crvom. Komplikacije se mogu pojaviti tokom lečenja preparatom Immiticide ®, ali kod asimptomatskih pasa, manje od 1 posto će razviti značajne komplikacije.

Da li se larve srčanog crva mogu preneti sa majke na štence preko njenog krvotoka?
Da, međutim ova infekcija ima malo posledica za štence. U krvotoku majke nalaze se mikrofilarije, prvi razvojni oblik srčanog crva. Mikrofilarija se ne može razviti u odraslog srčanog crva dok ne dođe u komaraca. Samo preko uboda komarca ljubimac se može zaraziti srčanim crvom. Mikrofilarije koje majka prenese štencima biće eliminisane kada štene počne da koristi preventivne preparate protiv srčanog crva.

Da li se srčani crv može preneti direktno sa jednog psa na drugog?
Ne, bolest se može preneti samo ubodom komarca koji nosi infektivnu larvu. Odrasli srčani crvi izbacuju mlade (mikrofilarije) direktno u krvotok psa. Kada komarac ubode zaraženog ljubimca preko krvi može uneti i nekoliko mikrofilarija. Unutar komarca se zatim razvijaju infektivne larve. Kada komarac ubode psa ili mačku prenosi infektivne larve koje mogu da izazovu bolest. Životni ciklus srčanog crva zahteva komarca kao “prelaznog domaćina.” Bez komarca, srčani crv se ne može preneti.

Propustio sam dva meseca da dam preventivni preparat protiv srčanog crva svom psu. Da li bih trebao da budem zabrinut?
Da, trebalo bi da budete zabrinuti. Trebalo bi da konsultujete Vašeg veterinara i da ponovo počnete sa mesečnom preventivom za psa. Nakon sedam meseci trebalo bi ponovo da testirate psa. Razlog za testiranje sedam meseci kasnije je da srčani crv mora biti star oko sedam meseci da bi infekcija mogla da se dijagnostikuje.

Koliko dugo nakon isteka roka upotrebe preventivni preparati protiv srčanog crva mogu da se koriste?
Kao i sve lekove i farmaceutske proizvode, preventivne preparate protiv srčanog crva trebalo bi koristiti do datuma naznačenog na ambalaži. Datum isteka je određen na osnovu niza testova kako bi se obezbedilo da tokom ovog perioda preparat sigurno bude efikasan. Nakon isteka roka upotrebe ne može se sa sigurnošću predvideti da li će preparat biti efikasan i bezbedan za upotrebu.

Da li se deca mogu zaraziti ako se igraju ili ih liže životinja zaražen srčanim crvom?
Ne, bolest se prenosi isključivo ubodom komarca koji prenosi infektivnu larvu srčanog crva.