Skip to main content

Ljudi doživljavaju svet putem čula vida, dok psi osećaju svet prvenstveno čulom mirisa… pa tek potom čulom vida u sivim nijansama – kao crno beli film. Ljudi prvo mišljenje formiraju na osnovu onoga što vide, dok psi nanjuše čoveka na 50 metara i po tome procenjuju ko bi to mogao biti.

U skladu sa ovim recimo, pri prvom susretu, dodir ne bi trebao biti i prvi korak upoznavanja. Stanite, pustite ga da vas onjuši i ako ostane uz vas, znači da želi upoznavanje. Pružite zatvorenu šaku da omiriše i tek onda pomilujte psa. E ovo je upoznavanje u njihovom svetu! Za ono naše pritrčavanje i saginjanje u želji da odmah mazimo, rado rekli „Molim te, ne unosi mi se u lice, ne poznajem te“ 😊

Evo i jedan praktičan savet za sve koji se bore sa hiperaktivnim dočekom pri povratku kući. To jeste simpatično ali da li je zaista neophodno? Pas će se i dalje radovati vašem povratku, razlika je samo u tome na koji način. Moja se recimo neumorno vrtela i uzbuđeno lajala svaki put. Ta uzbuđenost je bila drastična i pri svakoj poseti – nema razgovora u prvih 5 minuta njenog lajanja i skakanja dok se ne dobije apsolutna pažnja.

Pristup „bez dodira, obraćanja i bez kontakta očima“ u određenim prilikama daje do znanja psu koje aktivnosti odnosno koje ponašanja nećete nagraditi. Sačekajte pri dolasku da se smiri držeći se ovog pristupa. Polako ali sigurno pas počinje da uviđa da mu to nije efikasno i počeće drugačije da se ponaša. Kada dobijete željenu reakciju i kada se pas smiri, nagradite ga nečim – a najmanje par minuta svojom pažnjom! Da bi ovaj pristup bio u potpunosti efikasan, trebali bi zamoliti da se i svi vaši gosti jedno vreme ovako ponašaju čime ćete zajedno doprineti adekvatnijem dočeku u budućnosti!

Leave a Reply

Home
Blog
Shop
Favourites
Search